Evo koliko trebate novca stalno imati na računu: Ovaj iznos je idealan za saldo, možete i sami izračunati

Mnogi ljudi misle da su sigurniji što više novca imaju na tekućem računu. Iako je osećaj likvidnosti prijatan, držanje prevelike sume na računu koji služi za svakodnevne transakcije može biti jednako štetno kao i balansiranje na ivici dozvoljenog minusa.

S jedne strane, postoji rizik od naknada za prekoračenje i odbijenih plaćanja ako nemate dovoljno sredstava. S druge strane, prevelika suma na tekućem računu, koji uglavnom ne donosi kamatu, svakodnevno gubi vrednost zbog inflacije, dok u isto vreme propuštate priliku da taj novac radi za vas. Pronalazak prave ravnoteže je ključ za zdravo upravljanje ličnim finansijama.

Da biste odredili idealan iznos za svoj tekući račun, finansijski stručnjaci predlažu jednostavno, ali efikasno pravilo. Cilj je da na računu uvek imate dovoljno novca za pokrivanje troškova života za jedan do dva meseca. Da biste izračunali taj iznos, prvi korak je precizno praćenje vaših mesečnih troškova. To uključuje sve fiksne troškove poput stanarine ili rate kredita, režija, osiguranja i pretplata, ali i promenljive troškove kao što su hrana, prevoz, gorivo i povremeni izlasci. Najbolji način da dobijete realnu sliku je da barem jedan mesec pažljivo beležite svaku potrošnju. Kada dobijete konačan mesečni zbir, to je vaša polazna tačka za izračunavanje optimalnog stanja na računu.

Na iznos koji pokriva jedan do dva meseca troškova, važno je dodati i takozvani sigurnosni „buffer” ili zaštitni sloj. Većina savetnika preporučuje da taj dodatni iznos bude oko trideset procenata vaših mesečnih troškova, ili fiksno između 500 i 1.000 evra. Svrha ovog dodatnog novca je višestruka i veoma važna. On služi kao prva linija odbrane od nepredviđenih manjih troškova ili situacija kada neki račun stigne na naplatu pre plate. Još važnije, štiti vas od ulaska u skupo nedozvoljeno prekoračenje, koje u Hrvatskoj ima veoma visoke kamatne stope. Takođe, ovaj buffer pruža sigurnost prilikom takozvanih predautorizacija, koje hoteli, rent-a-car agencije ili benzinske pumpe privremeno „rezervišu” na vašem računu, smanjujući vam raspoloživo stanje dok se transakcija ne završi.

Iako se na prvi pogled čini sigurnim, držanje znatno većeg iznosa od preporučenog na tekućem računu zapravo je finansijski nepromišljeno. Glavni neprijatelj vašeg novca u tom slučaju je inflacija. Pošto tekući računi uglavnom ne nude nikakav ili nude samo simboličan prinos, kupovna moć vašeg novca vremenom opada. Novac koji stoji umesto da se ulaže zapravo gubi vrednost. Osim toga, postoji i psihološki faktor, jer velika i lako dostupna suma novca može podstaći impulsivnu i neplaniranu potrošnju. Na kraju, ne treba zanemariti ni bezbednosni rizik, jer su u slučaju krađe kartice ili zloupotrebe podataka upravo sredstva na tekućem računu najizloženija.

Ne mešajte tekući račun i fond za hitne slučajeve

Jedna od najčešćih grešaka u upravljanju finansijama je poistovećivanje novca na tekućem računu sa fondom za hitne slučajeve. Njihova svrha je potpuno različita. Tekući račun je operativni alat, vaša finansijska „prolazna stanica” za plaćanje računa i svakodnevnu potrošnju. S druge strane, fond za hitne slučajeve je vaša finansijska sigurnosna mreža za velike i neočekivane životne događaje, poput gubitka posla, iznenadnih medicinskih troškova ili većih popravki u kući.

Taj fond bi trebalo da iznosi najmanje tri do šest mesečnih plata i treba ga držati odvojeno, na štednom računu ili u nekom drugom obliku štednje koji nudi makar minimalan prinos i nije vam lako dostupan za svakodnevnu potrošnju. Ovakvo razdvajanje stvara psihološku barijeru i sprečava da novac namenjen za krizne situacije potrošite na nešto što nije hitno.

Prilagodite formulu svojoj životnoj situaciji

Pravilo o jednom do dva meseca troškova nije uklesano u kamen, već je smernica koju treba prilagoditi svojoj situaciji. Vaša finansijska stabilnost i priroda prihoda igraju ključnu ulogu. Osobe sa stabilnim i redovnim primanjima, poput onih zaposlenih za stalno, mogu se osećati prijatno držeći se donje granice, odnosno iznosa za jedan mesec troškova plus buffer.

Međutim, za frilensere, preduzetnike ili bilo koga sa neredovnim i nepredvidivim prihodima, preporučuje se držanje većeg iznosa na tekućem računu, ponekad i do tri meseca troškova, kako bi lakše premostili periode bez značajnijih uplata. Takođe, proverite i uslove svoje banke. Neki bankovni računi zahtevaju održavanje minimalnog stanja kako biste izbegli plaćanje mesečne naknade za vođenje računa.

Kada izračunate svoj idealan iznos i uspostavite sistem, važno je da ga redovno preispitujete. Kako se vaši prihodi, troškovi i životne okolnosti menjaju, tako bi trebalo da se menja i iznos koji držite na tekućem računu. Sav višak novca iznad optimalnog iznosa i sigurnosnog buffera pametno je preusmeriti. Opcije su brojne, od popunjavanja fonda za hitne slučajeve, ulaganja u štedne proizvode sa višom kamatom, investicione fondove za dugoročne ciljeve ili prevremenu otplatu dugova sa visokim kamatama. Na kraju, cilj je da vaš tekući račun postane efikasan alat za upravljanje novcem, a ne skladište gde vaša imovina gubi vrednost.

Bonus video:

(Espreso/Blic Biznis/Preneo D.M.)